O Bumbaru, zvanom Kaka i Tvrdi, prepunog samoga sebe.

Beše jednom jedan Bumbar. Još kao mali bio je bucmast, pa mu nadenuše ovaj nadimak. Mrko je gledao svakog ko mu pridje, drao se neprestano, a od malena imao problema sa stolicama. Shvatiše njegovi da je problem u tvrdoj stolici, da se zato neprestano dere, pa su ga često podvrgavali raznim klistirima, samo da mu bude bolje i da ne bude neprestano pun, ali uticalo je to na njegov razvoj u pubertetu. Onako okruglast, ostao je i u tom dobu, pa mu vršnjaci, pored dotadašnjeg nadimka Bumbar, dodaše i Kaka, znajući za njegove probleme sa čvrstim stolicama. Kada je izrastao u velikog, sada Kaka Bumbara, roditelji se postaraše da ga daju na visoke škole, te ga uputiše da izučava računice u ekonomiji. Tako već iskompleksiran od detinjstva i problemom zvanim tvrda stolica, našao je meku stolicu i zagrejao je, te završio visoke škole, a kako – to samo on zna.

Nije uopšte bio zadovoljan kada se prvi put zaposlio, na mestu gde je trebalo da se bavi nekim guranjem, a nije ni video nikakvu vezu izmedju ose i guranja, pogotovo što je on Bumbar. Sanjao je od malena da on nekom naredjuje, pa se poduhvatio posla i postao direktor. Najzad meka stolica, pa još fotelja. Ali ni to nije bilo ono pravo. Oduvek je želeo da se na neki način osveti svim onim lekarima koji su ga slali na sve one klistire. I našao je pravo mesto za to. Tu će svi u njega gledati kao u božanstvo, klanjaće mu se do zemlje, samo da on odobri neke pare, pa još one koje i nisu njegove. Sjajno zaposlenje je našao. Em, može lekare da ponižava do mile volje, em može da deli tudje pare. O ovome nije ni sanjao, čak ni kada su vršnjaci od njega pravili veliku iskompleksiranu budalu, pa još u tome i uspeli.

Eeee.. brale, sada odlučuje o sudbinama ljudi, on, kojeg su vršnjaci zvali Kaka, a roditelji Bumbar. Stvarno je daleko dogurao. Niko ga ne pita ni šta - ni kako radi. Sedne u limuzinicu, naredi vozaču da prvo stane kod obližnje leblebarnice da mu kupi semenke, onda se zavali u meko sedište, gricka putem semenke, pa kad iz auta izadje dočekaju ga k`o cara. Još samo i crveni tepih da mu prostru. On izlazi, onako važan i gabaritan, prodje tih par koraka, svi lekari stoje dok prolazi, ulazi, izlazi. Kad on podvikne, niko ni reč da kaže, disanje se ne čuje u prostoriji, cenjeni lekari ćute, jer nije se suprotstavljati ovakvim gabaritima, koji odlučuju koliko će tudjih parica udeliti. Nikad se ne zna kad može Kaka Bumbar da se naljuti pa da ni ne dolazi, da samo sedi u svojoj mekoj fotelji, da ga mrzi da seda u limuzinicu, već da samo pošalje šofera do leblebarnice po semenke, koje će samozadovoljno pojesti u svojoj kancelariji dok igra pasijans na računaru (drugo ne ume), jer dobro je to za probavu.

Sadašnji korisnici onih tudjih para, koje on tako deli ili (jel) štedi, da ga ne bi slučajno uvredili, zovu ga Tvrdi, nasuprot onom Kaka i Bumbar. Tvrdo nastupa, onako bezobrazno štedi tudje pare, ali zna on zašto. Kad-tad će se naći neki način (a možda već jeste) da on lepo sve to što uštedi, prebaci sebi u neku slamaricu, jer slamarice voli više nego išta, one su nekako najmekše. A i šuškaju, posebno kada su u njima one tudje pare, koje uspe da uštedi od tih pokvarenih lekara, koji bi da poprave uslove lečenja svojih pacijenata. Zna on kako je teško biti pacijent, pogotovu kad se seti svih onih klistiranja kada je bio mali.

Onda mu je bilo jako teško, pa neka sad i drugi osete kako je to biti pacijent. To što čuje glasine kako on i dalje jeste pacijent, ali za druge vrste lekara, ne dotiče ga uopšte. Meka stolica nasuprot tvrdoj opravdava svaki njegov postupak, iako se i dalje oseća pun, ali ipak to pripisuje činjenici da je pun sebe, a što i nije daleko od istine.

Svakako, treba da se potrudi da što više poradi na slamaricama, sve dok neko ne shvati koliko je on ustvari nepotreban ili dok isti ne shvate da su i njihove slamarice dovoljno pune, barem onoliko koliko je Bumbar, zvani još i Kaka, pun sebe od detinjstva.

Koristi od ove pričice, ukoliko stave prst tamo gde treba – na čelo, mogu imati mnogi, pogotovo ako Tvrdi, zvani Bumbar i Kaka, dobije mogućnost da bude na prinudnoj dijeti u nekoj ustanovi, kakva god ona bila.

A prijaće i samom Bumbaru, zvanom Kaka, da smanji nivo punoće samim sobom. 

Pančevo 19.11.2007.

Mileta Popović

Prikaz 1 od 1 Komentari