Da li manipulacija otrovnim hemikalijama u južnoj zoni i manipulacija informacijama o ugrožavanju životne sredine predstavlja opasnost po zdravlje i život gradjana Pančeva?!

Ustav  Republike  Srbije jasno odredjuje da

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. 

Već više puta naglašavamo koliko je pravovremena i tačna informacija važna, a sada navodimo očiti i nedvosmisleni primer informacije koja nedostaje.

Sirena za hemijsku opasnost se oglasila, ali gradjani ne znaju da li ona najavljuje zagadjenje nastalo redovnim aktivnostima neke od fabrika južne zone ili vanrednim, odnosno ne znaju - da li je trovanje redovno ili vanredno..

Zamislite situaciju u kojoj svi gradjani imaju maske pri ruci, kao što je ova ispred, a imaju nedorečenu informaciju (ili im to govori već i njihov organizam) da je u vazduhu koji udišu materija koja im narušava zdravlje, imaju svest da je vremena za odluku - da li će masku staviti ili ne - vrlo malo i da sve nedvosmisleno govori da je to neophodno uraditi što pre.

ALI - nemaju informaciju o kojoj vrsti otrova se radi i jedino što im preostaje jeste da nasumično odaberu filter i rizikuju ako pogreše ili da masku uopšte ne stave i rizikuju potpuno!!!

Da li je hipotetično takva situacija realnije da se dogodi u Pančevu pre nego u nekom drugom gradu – DA! (to smo doživeli pre neki dan, kao i mnogo puta do sada)

Da li većina gradjana imaju maske – NE!

Da li se i to može popraviti kupovinom maski i podelom gradjanima – DA, za odrasle, ali šta sa malom decom.

Da li se gradjani mogu edukovati na koji način da postupe u slučaju enormnog zagadjenja životne sredine – DA!

Da li škole na tome nešto rade – NE!

Da li bi škole na tome trebalo nešto da rade – DA - i to vrlo ozbiljno i stručno !!!

Da li gradjani mogu imati pravovremenu i tačnu informaciju o vrsti zagadjenja – DA!

Poslednje DA je uslovno, jer ta informacija zavisi od mnogo faktora.

Uočeni akcident, u krugu ograde fabrike južne zone u kojoj se dogodio, mora istog trenutka biti prepoznat. Radnik fabrike, koji je načinio propust i doveo do akcidentne ekološke situacije, dužan je da istog momenta ovu informaciju prenese svom neposrednom rukovodiocu i dežurnom fabrike, koji opet mora istog trenutka ovu informaciju preneti nadležnima za postupanje prema vrsti akcidenta. Informacija se ne sme zadržavati u krugu fabrike, jer ni zagadjenje ne poznaje granice ograda fabrike, već se širi dalje.

Oni koji odlučuju o zdravlju i životu Pančevaca - moraju odmah reagovati i obavestiti gradjane šta u tom trenutku treba da rade!!!

Za ovo poslednje, naravno mora postojati jasno razradjen plan postupanja – koji NEMAMO.

Može se dogoditi da se akcident dešava u krugu Rafinerije nafte Pančevo (RNP), gde je rukovodstvo NIS-a naložilo da jedinu pravu informaciju o tome šta se u RNP dešava može dati isključivo (izgleda Bogom dano) rukovodstvo NIS-a u Novom Sadu, da se akcident dešava u noćnim satima, te da javnost tek sutra ujutro ( a da noć, zbog letnjih vrućina  provedu pored otvorenih prozora), nakon dolaska odgovornih za informisanje i njihovog sastančenja, dobije, uslovno rečeno, tačnu informaciju.

Onda priča o trenutnoj odluci izbora filtera za Vašu gas-masku izgleda kao naučna fantastika, jer šta će vam i maska i filteri i dobra volja da pomognete sami sebi, ako ne znate šta treba da radite jer pravovremenu informaciju nemate, a i šta će vam ako ste otrovani, ili već niste među živima.

Posebno je pitanje da li gradjani, koji u tom trenutku rade u južnoj zoni, imaju potpunu informaciju šta se u njihovom neposrednom okruženju dešava, jer imali smo prilike da vidimo da u isto vreme radnici stoje i posmatraju oblak kako odlazi u atmosferu, ali se na tome završava njihova aktivnost.

Pitanje je i ko radi u fabrici u kojoj radnici protestuju bez sprovodjenja minimuma procesa rada, koji je obavezan čak i u fabrici keksa!?

Izuzetno je važna edukacija zaposlenih u južnoj zoni, kao i provere znanja, jer je očigledno da dobijanje mnogih ISO standarda nije popravilo situaciju, te da je neophodna edukacija i česta provera tehnoloških procedura i znanja zaposlenih, kako bi se sprečile akcidentne situacije.

Šta da rade gradjani Topole i Vojlovice, čije se ograde kuća graniče sa fabrikama južne zone i koji su najugroženiji u slučaju hemijske opasnosti, kada nemaju sirenu koja bi ih o tome obavestila? Svest mladih, iz ovog dela grada, se menja i na tribini SPAS-a su uputili apel da se gradjani organizuju i putem protesta oštro suprotstave ovakvoj ekološkoj situaciji

Vreme koje je potrebno da zagadjenje stigne od fabrike južne zone do mernog mesta Vatrogasni dom, jednako je vremenu koje je potrebno da oblak zagadjenja prodje pored njihovih kuća, te da ne postoji to vreme koje je bilo potrebno da oni budu obavešteni, kako bi ostali van zone uticaja otrova, a tek koliko je vremena potrebno da se očita merenje i predsednik opštine donese odluku o uključenju sirene. Sve se to moglo videti prilikom poslednjeg akcidenta, koji se na sreću nije odigrao u većim razmerama, a mogao je samo na osnovu jedne jedine greške - pogrešnog creva.

Od 1992. godine do danas nije činjeno ništa kako bi se izradili planovi za postupanje u slučaju akcidenta u južnoj zoni naftno-hemijskog kompleksa, a što je bilo neophodno da se učini kako bi se sačuvali zdravlje i životi gradjana Pančeva.

Obaveza nadležnih jeste da, u što kraćem periodu, izrade detaljan plan postupanja u slučaju akcidentnih situacija, prema katastru zagadjivača i zagadjenju koje odande može da potekne i ugrozi zdravlje i živote gradjana, jer i nedonošenje ovakvog plana se, nečinjenjem, takodje može smatrati krivičnim delom.

Gradjani Pančeva zahtevaju da se odmah urade zakoni i potrebna podzakonska akta, koja će zabraniti i strogo sankcionisati i najmanji pokušaj manipulisanja informacijama, od kojih zavisi zdravlje gradjana i da odgovornost za prikrivanje pravih informacija snose svi  - od direktnog izvršioca (koji najbolje zna kada je i kakvu grešku učinio), preko odgovornih u fabrici i kompaniji, sve do lokalne samouprave i nadležnog ministarstva