Da li će Vršac uskoro postati sedište Južnobanatskog okruga?

U predlogu novog pokrajinskog statuta Vojvodine predviđeno je da Pančevo više ne bude sedište Južnobanatskog okruga, već je ta privilegija data opštini Vršac. Udruženje SPAS iz Pančeva smatra da će, ako taj predlog prođe, biti smanjena mogućnost za dalje napredovanje Pančeva, da će biti nastavljena njegova degradacija i da mu ništa neće vredeti ni tek dobijeni status grada

obavljeno u listu Tabloid - autor: Saša Segedinski

Politički vrh u Vojvodini i Demokratska stranka, ne žele da Pančevo više bude sedište Južnobanatskog okruga nego da to ubuduće bude Vršac. Povodom toga je  Mileta Popović, jedan od koordinatora Pančevačkog udruženja građana SPAS upozorio da "od pokrajinskih poslanika iz našega grada očekujemo veliki angažman u zaštiti interesa Pančeva. Ukoliko ne sprečimo inicijativu za izmeštanje sedišta okruga u Vršac, u taj grad će biti preseljene sve okružne državne institucije čije je sedište dosad bilo u Pančevu. S obzirom na to da se očekuju privatizacije Rafinerije i Petrohemije i da Pančevo već ima neprijatna iskustva sa izmeštanjem sedišta NIS-a i lošim posledicama takve odluke bez mogućnosti našeg uticaja, ne možemo da ne budemo zabrinuti. Skupština Pančeva što pre treba da zauzme stav prema ovom pitanju i da potom bude iniciran razgovor čelnika gradske vlasti sa republičkim i pokrajinskim poslanicima.
 Pančevo mora da zadrži svoj status u republici i pokrajini, ako ni zbog čega drugog ono zbog činjenice da ova opština finansira i republiku i pokrajinu, i da sve to plaća svojim zdravljem u sredini koja je ekološki zagađena. Poseban problem je to što su za predviđenu javnu raspravu o novom statutu Vojvodine ostavljeni vrlo kratki rokovi. Ona treba da bude završena do 25. septembra da bi statut bio usvojen 15. oktobra u pokrajinskom parlamentu...".

 Favorizovanje Vršca

Zoran Jovanović, član Gradskog veća i funkcioner u Demokratskoj stranci, kaže da je o inicijativi da Vršac ubuduće bude sedište Južnobanatskog okruga obavešten samo iz štampe i da je zato Predsedništvo Gradskog odbora DS-a zvanično zatražilo od stranačkih organa da mu bude dostavljen nacrt predloga budućeg pokrajinskog statuta.
- Koliko nam je poznato, okruzi su dosad bili administrativni i upravni organi Vlade Srbije. Pretpostavljam da Vojvodina sada želi da novim statutom preuzme teritorijalnu organizaciju Pokrajine u svoje ruke i da tako okruzi budu organi uprave vlade Vojvodine, što dosad nije bilo moguće. Ukoliko se ispostavi da je ono što smo zasad čuli samo iz štampe zaista tačno, to bi bio veliki problem za našu stranku i sigurno je da će naš stav biti da sedište Južnobanatskog okruga mora da ostane u Pančevu, pogotovo što je predviđeno da samo našem gradu u čitavoj Srbiji bude oduzeto sedište okruga i da ono bude pripojeno nekom drugom. Ako tako bude, oštro ćemo reagovati i tražićemo valjanu argumentaciju za takvu odluku. Pančevo je i po broju stanovnika i po bruto proizvodu veće i značajnije od Vršca - istakao je Jovanović.
On je dodao da je nesporno da se Vršac u poslednje vreme razvijao brže nego Pančevo, ali da je prednost Pančeva i dalje značajna i da nema osnova da on više ne bude sedište južnog Banata.
Napominjemo da su u pokrajinskoj skupštini poslanici iz Pančeva samo iz Demokratske stranke, koji su i doneli ovakav predlog Statuta pokrajne. Pored ovakvog problema koji bi političari Pančeva trebalo da rešavaju i da se bore za svoj položaj u Srbiji, isti ti političari su se posvađali u Pančevu oko statusa Pančeva kao grada. Koalicioni partneri završili su predlog statuta Pančeva, ali ne mogu da usaglase stavove oko pitanja da li treba formirati nove opštine.

Nove opštine i službeni jezik

Da li je neophodno da se u Pančevu formiraju nove opštine? Koja sela i mesne zajednice treba da ih čine? Koliko je opravdano da se ionako veliki broj zaposlenih u gradskoj upravi dodatno povećava zapošljavanjem novih ljudi koji bi radili u opštinama ukoliko budu formirane?
 Kako rešiti problem službenog jezika u višenacionalnim sredinama i razgraničiti nadležnosti gradonačelnice i Gradskog veća? Tokom dosadašnje izrade Statuta ovog grada ova pitanja su se nametnula kao najvažnija, a odgovore na njih pokušavaju da nađu gradski odbori DS-a, DSS-a i Nove Srbije, stranaka koje čine novu lokalnu vlast.
S obzirom na to da novi statut Pančeva i javna rasprava o njemu treba da budu završeni do 8. oktobra, a da još nema saglasnosti oko navedenih pitanja, postoji mogućnost da predlog statuta grada ipak bude usvojen i da se polemike oko formiranja novih opština i njihovo rešenje ostave za kasnije. Demokratska stranka, koja u Gradskoj skupštini ima najviše odbornika, u potpunosti podržava predlog da se formiraju nove opštine. Međutim, njeni koalicioni partneri, DSS i Nova Srbija, protive se tome, uz obrazloženje da bi takav potez doveo do povećanja ionako glomazne administracije.
Zoran Jovanović, iz Demokratske stranke, ističe da su se stranke odmah složile oko službene upotrebe jezika u višenacionalnim sredinama. Tako bi se u Jabuci, pored srpskog, koristio i makedonski jezik. U Banatskom Novom Selu u zvaničnu upotrebu bio bi uveden i rumunski jezik, a u Ivanovu bugarski i mađarski jezik.
Jovanović dodaje da među koalicionim partnerima nema sporenja ni oko razgraničenja nadležnosti gradonačelnice i Gradskog veća. On kaže da će se gradonačelnica odreći nekih svojih ovlašćenja u korist Gradskog veća.
Đorđe Papulić, gradski funkcioner, kaže da "...postoji veliki nesklad u ovlašćenjima koja imaju saveti postojećih seoskih i gradskih mesnih zajednica".
Saveti seoskih mesnih zajednica prosečno godišnje dobijaju oko trideset miliona dinara i o tome odlučuju samostalno. Sa druge strane, saveti gradskih mesnih zajednica ne dobijaju ni 100.000 dinara. Zbog toga je na izborima moglo da se vidi da je u nekim selima i po tridesetoro ljudi konkurisalo za savete mesnih zajednica.
 Predsedništvo Demokratske stranke povodom osnivanja imalo je samo dva sastanka. Na prvom je usvojen stav da se u Statut grada unese odredba o formiranju bar dve gradske opštine. Na drugom sastanku raspravljalo se o tome koliki bi bio optimalan broj budućih opština i koliko bi to koštalo. Na kraju je rečeno da se DS zalaže za to da sva sela, sem Ivanova, koje bi pripalo gradskoj opštini Omoljica, i Skrobare, koja bi pripala Kačarevu, prerastu u opštine. Svaka nova opština ne bi imala više od tri zaposlena i oni bi pripadali gradskoj upravi.
Đorđe Papulić, funkcioner Gradskog odbora Nove Srbije, kaže da ta stranka ne vidi nikakav razlog za žurbu.
- U pregovorima ćemo zastupati stav da se donese statut grada u kome se ne predviđaju opštine. Statut može naknadno da se menja i to nije sporno. Ukoliko bismo usvojili sadašnji predlog Demokratske stranke, bili bismo jedinstven grad u Srbiji koji je formirao sedam opština. Novi Sad, koji je tri puta veći od Pančeva, ukida gradske opštine, a to se dešava i u Kragujevcu. Zašto bismo mi sada rešavali neka pitanja na brzinu? Bolje je da prvo na vreme usvojimo Statut, pa da kasnije razgovaramo o mogućem formiranju gradskih opština. Ne želimo da u brzini napravimo nešto zbog čega ćemo se kasnije kajati. Znači, prvo statut, a zatim formiranje statutarne komisije, koja će davati predloge za sva buduća važna pitanja - ističe Papulić. 
Predlogu DS-a protivi se i Gradski odbor Demokratske stranke Srbije. Čelnik ove stranke Vladimir Delja takođe je za predlog da se Statut donese do predviđenog roka, bez definisanja konačnog rešenja o budućim opštinama, a da se ono naknadno usaglasi među koalicionim partnerima.

Na mala vrata

Pored mnoštva nerešenih problema u ostvarivanju prava na zdravstveno osiguranje, posebno u Pančevu zatrovanom preko 40 godina, sa nesagledivim posledicama u velikom broju obolelih od maligniteta, nova direktorka pančevačke filijale RZZO odlučila je da reši "problem" zvani Ivanka Barašević.
Dana 01.09.2008. god., odmah po povratku sa godišnjeg odmora, Ivanki Barašević uručena je ponuda, koja se može nazvati, najblaže rečeno, nepristojnom, da svoje radno mesto u pančevačkoj filijali mora zameniti mestom u Ispostavi RZZO u Kovinu, "inače joj sledi otkaz".
Bilo je očigledno potrebno puno truda novopostavljene direktorke dr Ksenije Krehov-Radović (radi od 01.08.2008.) da opravda poverenje onih koji su je postavili, jer je prema (za sada) nezvaničnim informacijama, gospodin iz Bavaništa, radnik ispostave RZZO u Kovinu, dobio "unapređivanje" na slično radno mesto u pančevačkoj filijali RZZO, a sve sa ciljem da se „napravi" radno mesto za Ivanku Barašević van Pančeva. Nakon toga, naravno, Baraševićki je uručena "Ponuda za aneks ugovora o radu", gde je lepo napisano da ponudu za radno mesto u Ispostavi Kovin može prihvatiti u roku od 8 dana, sa početkom rada u Kovinu od 11.09.2008. ili se u suprotnom smatra da je ugovor o radu raskinut, što u prevodu sa birokratskog rečnika znači otkaz.
 Odakle tolika želja da se Ivanka Barašević skloni, ukloni, izbriše... Nakon trideset godina rada u pančevačkoj filijali Zavoda? Pomagala je bolesne Pančevce, govorila kako je neophodno poboljšati uslove i način korišćenja zdravstvenog osiguranja u zatrovanom gradu iz kog su milijarde otišle i odlaze u republičku i pokrajinsku kasu, pa i poslednje aktivnosti (pre smene), gde je tražila da se teško bolesni od raka ne upućuju na zračenje u Novi Sad već u Beograd (što je i dalje aktuelno). Očigledno da nije dovoljno što se vodi privatna tužba, gde pokrajinski zavod sudom potražuje od građanke Barašević preko četiri miliona dinara, koje je odobrila onima koji ne bi bili među živima da refundacije za lekove nisu dobili, a gde ih prema genocidnim pravilnicima RZZO ne bi dobili nikad.