Udruženje SPAS je prvo javno progovorilo o benzenu, opasnoj supstanci čija je koncentracija u vazduhu nad Pančevom nebrojeno puta bila višestruko veća od dozvoljene. Benzen je, kako bi stručnjaci rekli, genokancerogena materija, što znači da se prenosi na potomstvo. On, uz ostale otrove, u grad stiže iz Južne industrijske zone, gde se i nalaze zagađivači – NIS-ova Rafinerija nafte, Petrohemija i Azotara. Popović kaže da trećina građana Pančeva direktno ili indirektno zavisi od ovih „otrovnih” fabrika.

– Godinama unazad niko od zaposlenih u ovim firmama nije digao glas, iako se i njihova dece guše u opasnim isparenjima. Gradom kruže priče da neki od radnika imaju i duple zdravstvene kartone kako u javnost ne bi dospela istina o štetnosti materija s kojima su svakodnevno u dodiru – rekao je Popović. Kada treba imenovati najvećeg zagađivača, Pančevci listom upiru prstom u Rafineriju.

– Međutim, prava ekološka bomba zapravo leži ispod Južne zone, gde su zagađene i podzemne vode. Sreća je da je vodoizvorište s koga se Pančevo snabdeva pijaćom vodom na drugoj strani grada – kazao je Popović. Da ni ova sreća neće dugo potrajati govore i predviđanja stručnjaka koji tvrde da bi do zagađenja pijaće vode kroz zemljište moglo da dođe za petnaestak godina.

Južna industrijska zona okružena je obradivim zemljištem. Na njivama pančevačkog atara uspevajukukuruz, suncokret, soja, povrće. Meštani naselja Vojlovica, preko čijih krovova se valjaju otrovni oblaci iz fabričkih dimnjaka, uveravaju nas da je zemlja oko Rafinerije i pored zagađenja podzemnih voda „rodna”, te da se recimo povrće sa ovih njiva može naći i na beogradskim pijacama.

– Tamo sve uspeva jer je dobro „nađubreno” – kroz kiseli osmeh kaže Vladimir Delja, član Gradskog veća Pančeva zadužen za ekologiju. On tvrdi da je najbolnija tačka pančevačke privrede postrojenje za preradu otpadnih voda za Rafineriju i Petrohemiju, kojim plivajumazut i ulje, a odakle isparavaju benzen i olovo.

Ipak, Delja kaže da je broj Pančevaca koji su se iz grada odselili zbog zagađenja zanemarljiv. Naprotiv, Pančevo je jedina opština u Vojvodini koja ima natalitet u porastu.

– Poslednjih godina sve je veći broj Beograđana koji se zbog relativno pristupačne cene nekretnina (kvadrat u izgradnji košta oko 650 evra) doseljavaju u Pančevo. U naseljima Strelište i Donji grad masovno kupuju kuće, iako se nalaze nadomak Rafinerije nafte. Stanica Beovoza im je blizu, pa za petnaestak minuta stignu odavde do Beograda – objašnjava Delja.

On kaže da se praksa aktiviranja sirena za hemijsku opasnost u slučaju aerozagađenja u prošlosti pokazala kao bespredmetna.

– Sada možemo da kažemo da je to bio čist politički marketing. Pa kakva je svrha da uzbunite ljude, a da im posle toga ne ponudite neko rešenje? Ubuduće ćemo sirene koristiti samo u slučaju izuzetno visokih koncetracija opasnih materija, a građanima ćemo uskoro početi da delimo uputstva s propisanim načinima ponašanja kod različitih vrsta „otrova” – rekao je Delja.

Kao građanin Pančeva, on tvrdi da je zagađenje vazduha u ovom mestu danas samo mali procenat onog što se događalo pre deceniju ili dve, kada merenja zagađenosti vazduha nisu ni vršena, a o problemima ovog grada je malo ko smeo javno da progovori.

Budući da 70 odsto prihoda NIS-a potiče iz Rafinerije nafte u Pančevu, a NIS puni skoro četvrtinu republičkog budžeta, građani okupljeni oko udruženja SPAS misle da imaju rešenje na koji način bi država Srbija mogla da se oduži ovom gradu.

– Pančevci nemaju rezervni grad niti žele da ga imaju. Zato tražimo da se svih 400.000.000od prodaje NIS-a Gaspromu da Pančevu, kako bismosamo delimično obeštetilistanovnike ovog grada za decenije trovanja – poručio je Mileta Popović.

S druge strane, Vladimir Delja smatra da će problem zagađenja u Pančevu biti rešen tek 2015. godine, što je krajnji rok da postojeći zagađivači usklade svoj rad sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

– Verujem da će Rusi, kao novi vlasnici NIS-a, zatvoriti Rafineriju u Pančevu. Koliko znam, Šel, Mol i OMV su planirali da isto to učine ukoliko bi kupili NIS. Verujem da će Rusi zadržati rezervoare i punilište, koji su nedavno modernizovani, a čak i da odluče da osavremene postrojenja za preradu nafte, ona će biti mnogo manjeg kapaciteta nego današnja.